Euro Blic o Trapist siru

Recept za trapist zna samo jedan monah

Zahvaljujući trapistima, pripadnicima monaškog katoličkog reda u Aleksandrovcu, nadomak Banjaluke, tradicionalna proizvodnja istoimenog vrhunskog sira otrgnuta je od zaborava.

 Originalna receptura viševekovna je tajna koja se čuva u francuskom samostanu, a redovnik samostana Marija Zvijezda Tomislav Topić jedini kod nas zna tajnu proizvodnje omiljenog sira među Banjalučanima.

U gradu na Vrbasu trapist je poslednji put proizveden pre oko 20 godina, a u tadašnjem tehnološkom procesu učestvovao je redovnik Mohor, koji je preminuo 1996. godine. Pre dve godine biskup banjalučki Franjo Komarica, direktor Karitasa banjalučke biskupije, Miljenko Aničić i redovnici samostana Marija Zvijezda ponovno pokreću proizvodnju.
– Budući da nas je samo dvojica u samostanu, dogovorili smo se da ja preuzmem proces proizvodnje. Originalni recept se nalazi samo u samostanu Port du Salut u Francuskoj, gde sam bio na obuci i tajna mi je preneta usmeno. Zasad samo ja znam tajnu zanata jer je reč o maloj zajednici, ali ako Bog da pa u našem redu bude podmlatka, preneću je i njima – priča redovnik Topić.
 Sadašnji pogon sirare, farma sa oko 270 grla stoke, od kojih 110 krava muzara, u kojem se svakodnevno ručno proizvede oko 60 sireva, nalazi se u sklopu zemljoradničke zadruge Livač. U njemu se od jula 2008. godine dnevno preradi 900 litara mleka vrhunskog kvaliteta. Namera osnivača je da naziv trapist zaštite jer su se proteklih godina mnogi proizvođači služili njihovim imenom.
– Važno je naglasiti da jedini pravi sir trapist proizvode redovnici trapističkog reda. Ljudi bi trebalo da obrate pažnju na deklaraciju i naš logo. Reč je o polutvrdom punomasnom siru, lako rezivom, žućkaste boje, slatkastog okusa i umereno slanom. Proteklih godinu i po dana plasiramo ga u prodavnici samostana Marija Zvijezda, u banjalučkoj biskupiji i na još nekoliko lokacija – kaže Topić.
O vrednosti i kvalitetu proizvodnje sira u malom aleksandrovačkom pogonu svedoči i velika zlatna medalja na ovogodišnjem novosadskom sajmu. Sirara poseduje HACCP i ISO9001 sertifikate, pa se zbog planova izvoza proširuju postojeći kapaciteti štale, broj grla i litraža mleka.
– Proces proizvodnje i tehnologije je tajna. Međutim, važno je znati da za vreme sazrevanja u podrumu sir mora imati odgovarajuću klimu i vlažnost vazduha. To su najvažniji parametri – dodaje Topić, pokazujući nam podrume u kojima radnici vredno premazuju, okreću i čiste na stotine skladištenih okruglih sireva.